Gerila Open Access Manifest


Informacije predstavljaju moć. Ali, kao i kod svake moći, postoje oni koji žele
da je zadrže za sebe. Šačica privatnih korporacija zaključava celokupnu svetsku
naučnu i kulturnu baštinu, koja se godinama objavljivala u knjigama i žurnalima,
a koja se sve više digitalizuje. Želite da pročitate novine sa najpoznatijim
naučnim dostignućima? Moraćete da pošaljete ogromna sredstva izdavačima kao što
je Reed Elsevier.

Postoje i oni koji se bore da se ovo promeni. Pokret slobodnog pristupa (Open
Access Movement) hrabro se borio da obezbedi da se naučnici ne odriču svojih
autorskih prava, već da obezbede da se njihov rad objavljuje na Internetu, pod
uslovima koji svima omogućavaju pristup. Ali čak i u najboljem slučaju, rad ovog
pokreta ogledaće se tek na delima objavljenim u budućnosti. Sve do sada je
izgubljeno.

To je previsoka cena. Naterati akademike da plaćaju da bi čitali radove svojih
kolega? Skenirati čitave biblioteke, ali omogućiti samo ljudima iz Googlea da ih
čitaju? Omogućiti pristup naučnim člancima studentima elitnih univerziteta u
razvijenim zemljama Prvog sveta, ali ne i deci Globalnog juga? To je nečuveno i
neprihvatljivo.

„Slažem se“, mnogi će reći „ali šta možemo? Kompanije drže autorska prava,
dobijaju ogromne količine novca naplaćivanjem pristupa, a sve je to savršeno
legalno – ništa ne možemo da uradimo da ih sprečimo.“ Ali postoji nešto što
možemo da uradimo, nešto što se već radi: možemo da se odupremo, da uzvratimo
udarac.

Vi koji imate pristup resursima – studenti, bibliotekari, naučnici – vi ste
privilegovani. Vi imate pristup gozbi znanja dok je ostatku sveta to uskraćeno.
Ali ne morate – i zaista, u moralnom smislu, ne biste smeli – da ovu privilegiju
zadržavate za sebe. Vaša je dužnost da ovo znanje podelite sa svetom. A na
raspolaganju vam je: razmena lozinki sa kolegama, podnošenje zahteva za
preuzimanje za prijatelje.

U međuvremenu, vi koji ste ostali uskraćeni nećete biti besposleni. Već ste
uspevali da se ušunjate kroz rupe i preskočite ograde, oslobađajući informacije
koje su zaključali izdavači i deleći ih sa svojim prijateljima.

Ali sve ove aktivnosti dešavaju se daleko od očiju javnosti, u podzemlju. To se
zove krađa ili piraterija, kao da je deljenje bogatstva znanja neki moralni
ekvivalent pljačkanju broda i ubijanju posade. Ali deljenje nije nemoralno – to
je upravo moralni imperativ. Samo oni koji su zaslepljeni pohlepnošću ne bi svoj
primerak ustupili prijatelju.

Velike korporacije su, naravno, zaslepljene pohlepom. Zakoni po kojima one
posluju jednostavno to zahtevaju – njihovi akcionari ne bi odobrili bilo šta
drugo. A političari koje su potkupili ih podržavaju, donoseći zakone koji im
daju ekskluzivno pravo da odlučuju ko sme da pravi kopije.  Ne postoji pravda u
pridržavanju nepravednih zakona. Vreme je da izađemo na svetlost i, u maniru
čuvene građanske neposlušnosti, objavimo svoje protivljenje ovoj privatnoj
pljački javne kulture.

Moramo da uzmemo informacije, gde god da se nalaze, umnožimo ih i podelimo sa
svetom. Moramo da uzmemo materijal kojem su istekla autorska prava i dodamo ga
našoj arhivi. Moramo da kupimo tajne baze podataka i postavimo ih na mrežu.
Moramo da preuzmemo naučne žurnale i otpremimo ih na mreže za deljenje datoteka.
Moramo da se borimo za Gerila slobodan pristup (Guerilla Open Access).

Ako nas ima dovoljno širom sveta, nećemo poslati samo još jednu snažnu poruku
protivljenja privatizaciji znanja – učinićemo da to postane stvar prošlosti.

Hoćete li nam se pridružiti?

Aaron Swartz 
jul 2008, Eremo, Italija

Translation via blaeks.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s